Selidbe blog

Selidbe u inostranstvo, zakonski okvir

Objavio: Selidbe Alisa | Januar 22, 2019.

selidbe u inostranstvo zakonski okvir

Odlučili ste da vaša nova adresa bude u drugoj državi, osigurali sve uslove za boravak, obezbedili stambeni prostor... Sledeće pitanje koje sigurno postavljate je – da li se prilikom selidbe u inostranstvo isplati dopremiti iz Srbije kućnu tehniku, elektronske aparate, nameštaj... ili sve to prodati i kupiti, komad po komad, novo.

Najvažniji zakoni zemlje useljenja

Prilikom selidbe, moraju se poštovati zakoni, propisi i uslovi države useljenja, i svih država tranzita. Nije, dakle, isto iseliti se u prekookeanske zemlje, susedne države koje nisu članice Evropske unije, one koje to jesu... Sve zavisi i od toga kroz koliko se zemalja (obično članica EU) prolazi do krajnjeg odredišta, koje sredstvo prevoza se koristi... Složenost procedura i dokumenata nalaže kao najjednostavnije rešenje angažovanje agencije, i to one koja se bavi međunarodnim selidbama.

Selidbe stvari u inostranstvo mogu, ali ne moraju da budu komplikovane. Šta sve može da bude obavezno, zahtevano ili moguće, najbolje ćete shvatiti ako objasnimo šta je sve potrebno obezbediti za doseljavanje iz inostranstva u Srbiju. Istovremeno, pomoći ćemo informacijama svima koji žele da se dosele, vrate, i u Srbiju dopreme nameštaj i druge predmete za domaćinstvo.

Nadležni organ – Uprava carina

Nadležni organ u slučaju dopremanja stvari u Srbiju je Uprava carina, koja posluje pri Ministarstvu finansija, a glavni zakon koji se primenjuje – važeći Carinski zakon.

Naš Carinski zakon propisuje da su lica sa srpskim državljanstvom, ukoliko se vraćaju iz inostranstva, oslobođena plaćanja dela uvoznih dažbina na pokućstvo, osim na motorna vozila. Identično važi i za strane državljane koji su dobili srpsko državljanstvo, azil ili odobrenje za stalno nastanjenje.

Dokumenti za selidbe stvari iz inostranstva

Prvi dokument koji traže carinski organi Srbije je Spisak predmeta domaćinstva – detaljan opis stvari i njihova procenjena ukupna vrednost, koju osoba može i sama da napravi, a overava ga špediter. Na osnovu ukupne vrednosti izvršiće se oslobađanje od uvozne carine. Naš zakon propisuje da maksimalna vrednost selidbenih stvari na koji se ne plaćaju dažbine iznosi 5000 evra po osobi. Ukoliko se useljava više članova porodice, svaka punoletna osoba koja ispunjava i druge uslove (rad, dužina boravka) pravi poseban spisak do 5000 evra i podnosi zahtev.

Osim spiska i vrednosti stvari, za oslobađanje od plaćanja neophodna je potvrda da je osoba na radu u inostranstvu provela minimalno dve godine u kontinuitetu. Potvrdu može izdati poslodavac, ili konzulat Srbije u zemlji iz koje se useljavate, a ako je izdaje poslodavac mora biti priložen i overen prevod na srpski jezik.

Nadležni carinski organi zahtevaju i Izjavu o trajnom preseljenju u Srbiju, koju potpisujete lično, sa brojem pasoša. Svi navedeni papiri prilažu se uz Zahtev za oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina.

Interesantno je da strani državljani koji se useljavaju na osnovu dobijenog državljanstva Srbije, azila, ili odobrenja za stalno nastanjenje, nemaju ograničenje u pogledu vrednosti stvari za domaćinstvo koje mogu da unesu bez plaćanja dažbina. Oni, međutim, moraju da poštuju rok za preseljenje stvari, koji iznosi godinu dana od dobijanja državljanstva, azila, odobrenja za nastanjenje.

Supruga ili suprug, koji se na osnovu braka sa osobom koja živi u Srbiji useljava iz inostranstva, nema pravo na oslobađanje od uvoznih dažbina na svoje stvari ako želi da ih preseli.

Imajući u vidu prethodne uslove za oslobađanje, jasno je da plaćanja carinskih obaveza nisu oslobođeni ni srpski državljani koji dolaze iz inostranstva na godišnji odmor, ili drugi kraći boravak. Ako žele da za vikendicu, na primer, donesu svoje polovne stvari, što se često događa, postoji mogućnost "skraćene carinske procedure" na samom graničnom prelazu, uz procenu "na licu mesta" i primenu jedinstvene carinske stope od 10%.

Carina se, inače, ne plaća za predmete za ličnu upotrebu koji vrede manje od 100 evra.

Evo još nekoliko informacija za selidbe iz inostranstva u Srbiju.

Ne morate da preselite sve stvari odjednom – na spisku će biti naznačeno šta je uneto i kopija će biti ostavljena za naredne partije.

Nameštaj, aparate i ostale predmete koji su bili oslobođeni plaćanja carinskih dažbina ne možete prodati, otuđiti ili upotrebljavati za druge potrebe naredne tri godine. Sa druge strane, robom za koju ste platili uvozne dažbine možete raspolagati odmah, bez ograničenja.

Jedan deo administrativnih poslova vezanih za selidbe može se obaviti elektronski. Najavljeno je da će tokom 2019. godine većina poslova vezanih za uvoz biti obavljana elektronski, pa je potrebno raspitati se u trenutku selidbe.

Selidbe iz Srbije

Kako je prethodno rečeno, navedeni zahtevi i pravila srpske Uprave carina ilustracija su šta pojedinačna zemlja useljenja može da predvidi za pojedine kategorije useljenika, kada je unošenje nameštaja u pitanju.

Prilikom iseljenja, zemlja iz koje se iznosi nameštaj obično ne zahteva nešto više od spiska. Srpski carinici će osobi koja transportuje nameštaj u inostranstvo za lične potrebe automobilom sa prikolicom tražiti samo tačan spisak, koji će proveriti i overiti. Ako je u pitanju kamion i teretni promet, nadležna carinarnica će morati da izda dokumentaciju za izvoz predmeta pokućstva, bez plaćanja dažbina.

Imajte u vidu da postoje i druge, ovde nepomenute stvari o kojima treba voditi računa prilikom selidbi. Način pakovanja i obezbeđenja u transportu, selidba umetničkih dela i antikviteta, dodatne takse, potvrde i troškovi za pojedine predmete, vancarinske procedure... razlikuju se u zavisnosti od brojnih faktora – od strogosti propisa i stabilnosti zemlje useljenja, do saobraćajne infrastrukture, udaljenosti i klime.